Merkava 4 MBT

 Merkava 4

Istorijat

Mekava 4 (hebrejski: מרכבה)  je nastala 2001. godine. Od 2002. godine počinje se sa serijskom proizvodnjom da bi 2004. godine tenk ušao u oklopne izraelske snage kao osnovni borbeni tenk. Merkava 4 se ne izvozi za razliku od starijeg brata tenka Mekava 3. Neki sistemi i sklopovi Merkave 4 su dostupni za izvoz, ali ceo tenk ne.

Ideja o vlastitom tenku datira iz 1960. godine. Mada usled nesporazuma sa Britancima (Britanija u to vreme radi na svom projektu tenka Chieftain) na tom projektu Izrael gubi dosta sredstava i što je još važnije gubi dosta vremena.

Merkava 1 je prvi serijski izraelski tenk i njegova proizvodnja je započeta je 1978. godine. U međuvremenu Merkava 1 je imala prilike da se pokaže na bojnom polju, 1982. godine u Libanonskom ratu. Ukupno je učestovalo 180 tenkova Merkava 1.

To je bila odlična prilika da se u praksi sagledaju sve mane Merkave 1, te da se one unaprede na narednom izraelskom tenku Merkava 2. Na Merkavi 2 se dosta radilo na zaštiti tenka u urbanoj sredini, on ulazi u sastav u izraelskih oklopnih jedinica 1983. godine.

Merkava3 ulazi u sastav izraelskih snaga 1989. godine. Treba pomenuti i jednu značajnu međuvarijantu Merkava 3 BAZ.

Razvoj Merkave 4 je otpočela 1989. godine, a serijska proizvodnja kreće od 2002/3. godine. Glavni dizajner Merkave 4 je izraelski general major Israel Tal zvani Talik ili gospodin Oklop (Talik, Mr. Armour).

General major Israel Tal

Javno je prikazana prvi put u mestu Yad La-Shiryon na Dan izraelske nezavisnosti 2002. godine.

Razvoj tenka Merkava od 1 do 4:

Merkava 1

Merkava 2

Merkava 3

Merkava 4

Posada

Merkava 4 ima četiri člana posade. Komandir, nišandžija, punilac/poslužilac i vozač. Ovde treba napomenuti da pored standardne posade u tenk Mekava 4 može stati još osam pešadinaca sa punom ratnom opremom, i da se pri tome tenk može nesmetano dejstvovati.

Zadnja vrata za pešadiju

Od neobičnosti treba pomenuti zadnja vrata na tenku koja upravo služe za ulaz/izlaz pomenutih pešadinaca. Jako elegantno rešenje. Mada iz tog razloga Merkava 4 je nešto veća od Merkave 3 BAZ.

Kada smo kod nesvakidašnjih stvari koje nisu retke kod ovog tenka treba pomenuti da na Merkavi 4 na kupoli postoji samo jedan luk (ulaz/izlaz) koji pripada k-diru tenka i on je na električni pogon, razvijen od  firme Elbit.

Naoružanje i sistemi

Glavno naoružanje tenka je 120 milimetarski top glatke cevi, proizveden od strane Izraelske vojne industrije.

Top je zaštićen Vidco termalnom navlakom, koja obezbeđuje povećanje preciznosti, sprečavanjem uticaja efekata spoljnih vremenskih uslova, na prvom mestu pregrevanja topa. Top ispaljuje APFSDS-T M711 (CL 3254),  HEAT-MP-T M325 (CL 3105) i TPCSDS-T M324 (CL 3139) projektile. Top inače može bez ikakvih problema da ispaljuje  granate drugih tenkova, recimo može dejstvovati sa projektilima nemačkih, francuskih i amreičkih tenkova. Takođe iz cevi topa se može ispaliti POVR.

Merkava 4 u dejstvu

Borbeni komplet topovske municije je 48 granata sa tim da su sve granate smeštene u zaštitnom magacinu tj. automatskom transporeteru granata.

Ipak pored automatskog transporetra granata punjenjenje topa se vrši ručno, tako što se pozove željena granata koja dođe do izlaza gde je prihvata poslužilac koji potom ručno puni top.

Spremište projektila za top na Merkavi 4

Pored topa Merkava 4 u standardnoj opremi naoružan je koaksijalno vezanim mitreljezom u kalibru 7.62 mm. Kao dodatna opcija postoji mogućnost da se doda još dva mitraljeza u kalibru 7.62 mm na kupoli tenka. U zavisnosti od situacije oni mogu poslužiti kao PAM a dosta češće mitraljezi daju vatrenu podršku prortiv neprijateljske pešadije. Borbeni komplet sa varijantom sva tri mitraljeza je 10.000 hiljada metaka.

Još jedna nesvakidašnja stvar je minobacač u kalibru 60 mm razvijen od firme Soltam Ltd. sa kojim se može dejstvovati bez izlaska iz tenka. Minobacač služi za davanje vatrene podrške po neprijateljskoj pešadiji ali i za osvetljavanje bojišta. Ispaljuje eksplozivne i osvetljavajuće mine.

Osim naoružanja Merkava 4 je jako bogata sa sistemima komunikacije. Tako recimo sistem Battle Management System (BMS) omogućava da se na monitoru dobije pregled bojišta. Ovaj sistem je “umrežen” tako da stanje bojišta u realnom vremenu ima svaki tenk kao i komanda.

Panel BMS-a

Ovaj sistem ima za zadatak da se tenkovi što bolje “razumeju”, jel je opšte poznata stvar da su tenkovske jedinice u sadejstvu sa pešadijom najjači onda kada nastupaju u grupi, čoporativno. Što se “čopor” tenkova i pešadije između sebe bolje razume to je učinak bolji, a i smanjuje se mogućnost “prijateljske vatre” koja je recimo kod Abramsa dosta česta pojava, mada ni drugi ne zaostaju puno.

BMS ima mogućnost snimanja, tako da se neke situacije kasnije mogu analizirati što je po meni izuzetno korisna stvar.

Uopšte se može reći da je Merkava 4 dosta kompjuterizovana u odnosu na konkurente što je sa jedne strane dobro a sa druge nije.

Merkava 4 može bez problema da dejstvuje kako danju tako i noću na statičke i pokretne mete i kao još jedna u moru nesvakidašnjosti je uspešno dejstvo po niskoletećim objektima, najviše dejstvo po neprijateljskim helikopterima koji su za svaki tenk pa i za Merkavu pored pešadije najveća pretnja.

Oklopna zaštita

Merkava 4 je tako dizajnirana da obezbedi opstanak posade prilikom neprijateljske vatre, kao i da prilikom eventualnog pogodka sve bude u kratkom roku vraćeno u operativno stanje. Može se reći da Merkava 4 spada u najzaštićenije tenkove na svetu, naročito je akcenat bačen na zaštiti posade prilikom eventualnog pogodak tenka, tako da posada ima jako velike šanse da preživi.

Oklopna zaštita je takva da obezbeđuje zaštitu od svih danas poznatih APFSDS i ATGM projektila.

Oklop Merkave 4 je opremljen sa laserskim sistemom upozorenja (Amcoram LWS-2) koji daje prikaz stanja na monitoru.

Senzori smešteni u oklopu su u stanju da detektuju projektil kada je ispaljen iz neprijateljskog tenka, takođe u stanju su da detektuju i laserski vođenu raketu.

Oklopna zaštita na Merkavi 4

Laserski sistem upozorenja je povezan sa sistemom za stvaranje dima kao i sa mamcima koji imaju za zadatak da navedu neprijateljsku granatu na promašaj, da je odvuku od tenka.

Pored ovog sistema upozorenja tu je sistem Rafael Trophy Protection System koji daje zaštitu od brzo dolazećih neprijateljskih projektila. Sistem prati sve pretnje i razvija protiv mere neutralisanja istih.

Merkava 4 ima modularni oklop čiji se moduli sa lakoćom mogu zameniti i na terenu od strane posade.

Pored navedenog Merkava 4 ima jako (oštar) povoljan ugao kupole, tako da je kupolu gotovo nemoguće pogoditi.

Pored svega prednost je i u tome što je kod Merkave 4 motor napred i takvim rasporedom frontalno štiti tenk i posadu od neprijateljskih granata.

Takođe i relativno mala silueta tenka ide u prilog da se Merkava 4 teško uočava na većim razdaljinama.

Motor

Ako se Merkava 4 po nečemu izdvaja od ostalih tenkova na svetu to je smeštaj motora. Kod Merkave 4 motor je smešten u prednjem (frontalnom) delu tenka. Ovaj zahvat ima najviše za zadatak da zaštiti posadu od neprijateljske vatre i to frontalno. Nešto nalik BVP-u M-80. 

Vađenje motora iz Merkave

Mesto motora u Merkavi

Power Pack motor na Merkavi 4

Motor na Merkavi 4 je “Power Pack”, što znači da  je motor moguće zameniti jako brzo. Oznaka motora je General Dynamics GD833 (koprodukcija sa SAD od strane General Dynamics i MTU). Motor je 12-cilindrični, vodom hlađen, razvija 1500 konjskih snaga. Pogonsko gorivo je dizel.

Ostali sistemi na tenku

Od ostalih sistema na Merkavi 4 treba pomenuti sistem (CBR) za zaštitu posade od radioloških, hemijskih i bioloških otrova. Sistem ima zadatak i da klimatizuje prostor u teku za svakog člana posade, nešto kao mikro-klima.

Na nekoliko bacača dimnih kutija nedostaju poklopci - verovatno su ispaljeni

Tu je i nezaobilazni automatski protivpožarni sistem, kao i bacači dimnih kutija, ukupno 12 bacača, sa svake strane kupole po šest.

Zanimljivo je da vozač ima i pregled  iza tenka koji dobija putem kamere koja signal prenosi na njegov monitor. Tako da za vožnja unazad nije nikakav problem za vozača bez ikakve pomoći komandira tenka.

Verzije

• Merkava LIC – tenk prilagođen za urbano ratovanje
• Merkava Tankbulance – tenk prilagođen za prvu medicinsku pomoć (nalik sanitetu)
• Merkava IFV Namer – teško borbeno vozilo pešadije razvijeno na bazi tenka Merkave
• Merkava ARV Nemmera - TZI
• Merkava Howitzer Sholef – haubica na bazi tenka Merkava

TT podaci

• Posada: 4 (vozač, komandir, nišandžija, punilac)
• Osoblje: (pešadija) 8
• Težina: 65 t
• Visina: 2.66 m
• Širina: 3.72 m
• Dužina: 9.04 m sa topom napred
• Motor: V-12 dizel
• Konjska snaga: 1.500
• Maksimalna brzina: 60 km / h
• Akcioni radijus: 500 km

Umesto zaključka

Tenk Merkava 4 mnogi u današnjici nazivaju najboljim tenkom na svetu. Ja se sa tom tvrdnjom ne bih složio u potpunosti. Merkava 4 je tipski rađen tenk za borbe sa Libanom na prvom mestu, te je sve podređeno tom terenu i tom načinu ratovanja. Jako je dobro pitanje kako bi se Merkava 4 pokazala u nekim drugim uslovima. Jedno stoji i to je nepobitna činjenica, u regionu tenk Merkava 4 je sasvim sigurno najbolji tenk na svetu, mada i u regionu ima gubitaka.

Nekoliko slika Merkava koji oštećeni ili uništeni:

Zanimljivo, a i dosta praktično, i ako su Izraelci 60-tih godina izigrani tj. prevareni od Britanaca u zajedničkom projektu tenka ipak Izraelci nikome nisu ostali dužni. Može se slobodno reći da je Merkava 4 spoj provereno dobrbrih sistema sa tenkova iz Zapadne Evrope i Amerike. Tako ćemo primetiti da su mnogi sistemi “prekopirani” sa fransuskog Leclerka, američkog Abramska i nemačkog Leoparda…

 Tenk T-54/55

Istorijat razvoja i prototipovi

Konstrukcija tenka T-54 (kasnije T-55) započinje još za vreme Drugog svetskog rata, tačnije 1944. godine u Sovjetskom Savezu kao naslednik tenka T-44.

Prva verzija tenka T-44 je proizveden još 1943. godine na osnovama tenka T-34M. U jako teškim ulovima, zbog rata, nemaštine, i požurivanja (potrebe na frontu) tenk T-44 nije bio baš bio na nivou zadatka da zameni do tada čuveni i pouzdani tenk T-34. I pored nepoverenja u T-44 na njemu je znatno pojačana oklopna zaštita ali imao i jednu veliku manu. Glavna mana mu je bila što je T-44 imao dosta malu kupolu koja nije bila u stanju da nosi top u većem kalibru od 85 mm. Tražilo se rešenje gde bi tenk bio u stanju da nosi novorazvijeni top u kalibru od 100 mm.

Tenk T-44

Zanimljivo je pomenutu da je tenk T-44 imao jako malu operativnu upotrebu u Drugom svetskom . I ako je koristio mnogo istih delova kao i tenk T-34 i u mogome imao slične osobine kao i T-34, Crvena Armije nije bila „raspoložena“ da ga prihvati kao zamenu za već dobro poznat i dokazan tenk T-34. Recimo da se operativna upotreba tenka T-44 u Drugom svetskom ratu svodi u danima.

Kasnije se dosta radilo na uanpređenju T-44, tako da je na kraju ipak dobio top u kalibru od 100 mm sa tim da je dosta rešenja sa tenka T-54 primenjeno kod unapređivanih verzija T-44. Recimo modernizacija koja je usledila 1961. godine je rađena isključivo od već gotovih rešenja sa tenka T-54 te T-44 dobija onzaku T-44E, 1966. se radilo na stabilizaciji topa (Ciklon) te dobija oznaku T-44C, odnosno to rešenje je uzeto sa T-54B.

 Dosta dugo se jako malo znalo o T-44, recimo na vojnim paradama nikada nije učestvovao, tako da se u vreme  Hladnog rata jako malo znalo o njemu. U operativnoj upotrebi se zadržao u Sovjetskoj armiji do 1970. godine.

Uglavnom se može reći da je tenk T-44 spona između tenkova T-34 i  T-54/55.  U doba njegovog nastanka je koristio mnoga rešenja sa tenka T-34, dok tokom vremena sve više i više je koristio rešenja sa tenka T-54/55.

Razvojni put tenka T-54/55 kreće krajem 1944. godine.

Prvi prototip je izrađen još za vreme trajanja Drugog svetskog rata u martu mesecu 1945. godine. Serijska proizvodnja je planirana za 1946. godinu i to 165 tenkova. Ipak 1946. godine je proizvedeno tek tri predproizvodna tenka T-54, i to dva od aprila do jula meseca a jedan u oktobru 1946. godine. Prava serijska proizvodnja počinje 1947. odnosno 1948. godine.

Razlog zašto serijska proizvodnja nije zaživela u planirano vreme je zato što je državna komisija našla puno zamerki. Tačnije državna komisija je naložila promenu 649 stavki.

Ni u 1947. godine nije sve išlo kako je predviđeno. Serijska proizvoda je trebala da započne aprila 1947. godine kako je predviđeno trebalo je da bude izrađeno 400 komada T-54.

Državna komisija je više puta vraćala prototip tenka u halu i osporava mnogo više stavki nego prvi put. Tek u maju mesecu 1947. godine državna komisija odobrava test uzorak T-54. Savetovano je da se prvo uradi montažna serija ali tek pošto bude promenjeno čak 1490 zamerki. Sve u svemu ni 1947. godina nije bila dobra po tenkovske konstruktore a kranji skor je bio proizvedenih tek 22 komada tenka T-54. Mada to nisu jedine neprilike koje su pratile proizvodnju ovog tenka. 1948. godine se može reći da je započeta prava serijska proizvodnja. Te godine je proizvedeno ukupno 539 komada T-54, ali pošto je stupio u operativnu upotrebu Sovjetska vojska je ima mnogo zamerki na tenk. Tako da je u janaru 1949. godine odlukom vlade prekinuta serijska proizvodnja tenka T-54 zbog mnogobrojnih nedostataka, da bi bila nastavljena tek u novembru iste godine po ispravljanju svih zamerki.

 Pored svih nedostataka, u to vreme tenk T-54 je bio dosta superiorniji od tenkova iz vremena Drugog svetskog rata kao i u odnosu na tadašnje tenkove u celom svetu.

Treba uzeti u obzir da u to vreme razmena informacija nije bila ni približno kao što je to danas slučaj, tako da se u oba tabora (NATO i Varšavski pakt) malo znalo šta drugi rade i dokle su stigli. Iz tog razloga je Sovjetska vlast „terala“ konstruktore i proizvođače (u tri fabrike je rađen T-54) tenka da se napravi što kvalitetniji tenk i da se „sloboda“ (u stilu „sklepaj“ ga što brže da je na broju) tokom proizvodnje tenkova za vreme Drugog svetskog rata iskoreni odnosno smanji na što manji mogući stepen. Rat je bio skoro završen, loša iskustva su još bila „sveža“, a odmah započeo i drugi rat, Hladan rat. A i dominacija SSSR-a kao vodeće vojne sile je morala da se održi na viskom novou u Varšavskom paktu. Sve je to kasnije rezultiralo da je tenk T-54/55 dugi niz godina bio broj 1 tenk u svetu.

Tenk T-54 od prototipa 1945. godine se razvija dalje u više verzija uz stalnu modernizaciju i napredovanje tenka u svim pogledima. Tako da se može napraviti sledeća (gruba) podela.

• T-54 prototip
• T54-1 ili Т-54 (1946) („Objekt 137“)
• T-54-2 ili Т-54 (1949) („Objekt 137R“)
• T-54-3 ili Т-54 (1951) („Objekt 137Sh“)
• T-54A („Objekt 137G“) – 1955. godine u Kini poznat pod nazivom Type-59
• T-54B („Objekt 137G2“) – 1957. godine
• T-54M  („Objekt 137M“)  - 1977. godine, negde i kao „Objekt 139“

T-54 prototip

T54-1 ili Т-54 (1946) („Objekt 137“)

T-54-3 ili Т-54 (1951) („Objekt 137Sh“)

T-54A („Objekt 137G“) – 1955. godine u Kini poznat pod nazivom Type-59

T-54B („Objekt 137G2“) – 1957. godine

T-54M  („Objekt 137M“)  - 1977. godine, negde i kao „Objekt 139“

U samom startu proizvodnje T-54/55 telo tenka kao i pogon se nisu u mnogome razlikovali od svog prethodnika tenka T-44. Glavne razlike se ogledaju u pojačanoj oklopnoj zaštiti, pa je tako T-54 imao debljinu prednjeg oklopa u gornjem delu od 120 mm a donjem 90 mm.

Debljina oklopa na prednjoj strani kupole je sada 180 mm, u sredini 90, na bokovima 150, a na vrhu kupole 30 mm.

Glavno naoružanje je činio top D 10T je u kalibru od 100 mm. Odabir mitraljeza je pao na porodicu SG-34 mitraljeza, u tenkovskoj varijanti naziva SGTM, koaksijalno vezanih, jedan kod vožača, dok je drugi bio spregnut sa topom, u kalibru 7.62 mm. Protivavionski mitraljez DŠK u kalibru 12.7 mm. Nišanska sprava je Sight TS-20, sa 4 puta uvećanja.

Borbeni komplet čini 31 topovska granata, i to kumulativno rasprsakvajuća granata.

DŠK u kalibru 12.7 mm.

Novi, vodom hlađeni dvanaesto cilindrični dizel motor oznake V54 je razvijao 520 ks pri 2.000 obrtaja u minuti.

Rezevrvari za gorivo su povećani na 530 litara, tako da mu je i ukupni akcioni radijus povećan na 360 km.  Maksimalna brzina tenka je tada bila 44 km/h. Ukupne mase 35.5 tona.

Sredstvo veze je činio radio uređaj 10-RT-26 kao i interfon TPU-47.

Drugi prototip T-54 je urađen u julu 1945. godine, i tada projekat dobija radno ime „Objekt 134“. Drugi prototip T-54 je imao savim novu kupolu sa topom u kalibru od 100 mm naziva LB1, dva SGMT koaksijalna mitraljeza u kalibru 7.62 mm od toga jedan spregnut sa topom a drugi kod vozača, i PAM-om DŠK  na tureli k-dira u kalibru 12.7 mm. Oklopna zaštita je povećana, najviše u predelu kupole i to na prednjoj strani na 200 mm, između 125 i bokovima na 160 mm.

I ako su rezervari sa gorivom povećani zbog dodatka oklopa, samim tim i mase tenka na 39.15 tona,  akcioni radijus tenka T-54 i dalje ostaje na 360 km. Rađeno je na motori i hodnom delu. Tako je motor dobio novi prečistač vazduha, a širina gusenica je povećana sa 500 na 580 mm.

Recimo serijska verzija T-54-1 se razliku od prototipa T-54 u tome što ima još bolju oklopnu zaštitu tako da je debljina okopa nadmašila nemačkog Pantera.

Tenk T-54-2 („Objekt 137R“) ulazi u proizvodnju 1949. godine, dok T-54-3 započinje sa proizvodnjom 1951. godine. Tada dolazi do druge veće modernizaije, tako da na T-54-3 nišandžija ima novu teleskopsku nišansku spravu TŠ2B-22, uvećanja 3, 5 i 7 puta. Uvedeno je i maskiranje tenka ubrizgavanjem „žive“ nafte u motor i stvaranjem guste dimne zavese iz sistema za uzduv motornih gasova (TDI). Dok k-dir tenka ima novu radio stanicu i navigaciosku opremu i još niz inovacaja.

Početkom 1950. godine započinje se ozbiljnim unapređenjima koji i dan danas imaju primenu. Radilo na potpunoj stabilizaciji topa po vertikali, STP-1 „Horizont“ i po pravcu. Top u kalibru 100 mm, naziva D 10TG, sa reduktorom za odvod barutnih gasova. Vozač dobija noćni spravu za osmatranje TVN-1, u upotrebu ulazi i nova radio stanica naziva R 113.

Radio stanica naziva R 113

Motor je višegorivni sa dodatnim rezervoarima za gorivo. Tenk dobija naziv T-54A („Objekt 137G“). Tada se proizvodi i komandirski tenk sa radio uređajem S 112 naziva T-54AK.

Nova unapređenja tenka bazirana na T-54A i T-54B („Objekt 137G“) se mogu smatrati nečim što i dan danas živi kao standardna oprema savremenih tenkova. Tu je novi stabilisan top u kalibru 100 m naziva D 10T2S kod T-54B.

Top u kalibru 100 m naziva D 10T2S kod T-54B

Novi tenkovi su opremljeni sa L2 „Luna“ infracrvenim senzorima i noćnom kanalom nišanske sprave nišandžije

TPN-22-1

OU-3 IC farom i TPN-1-22-11 komandirskom spravom za osmatranje

Takođe je razvijena nova i dan danas jako rasprostranjena potkalibarna granata koja je omogućvala jako uspešnu penetraciju neprijateljskih tenkova. Tenk je dobio opremu za savlađivanje vodene prepreke do 5.4 m. Rezervoari za gorivo su povećani na 1.212 litara, a samim tim i akcioni radijus na 430 km.

Ipak još mnogo stvari je trebalo uraditi da bi se dobio u to vreme ubedljivo najbolji tenk po svim aspektima.

Recimo kao glavne mane su se izdvajale to što je T-54 nije mogao da dejstvije iz topa dok je tenk u pokretu kao i neefikasan sistem NBH zaštite koji je u to doba bio jako važan element zbog izuzetno „zategnutih“ odnosa između Varšavskog i NATO pakta.

Na T-54M („Objekat 139“) je najviše eksperimentalno rađeno što se tiče NHB zaštite i ona je kasnije i primenjena na tenku T-55.

T-55 (Objekt 155)

Tenk T-54B/55(*1) je najmasovnije ikada korišćen i proizvođen tenk na svetu. Procenjuje se ukupan broj (sa svim njegovim verzijama i modernizacijama) negde između 50 i 80.000 hiljada komada (mada lično smatram da je ovaj broj jako teško utvrditi, te ga treba uzeti sa rezervom). Zapad uzima kao reper cifru oko 60.000 hiljada komada, ali ni to ne bi bio tačan broj.

T-55 unutrašnjost tenka

Od toga je i dan danas zastupljen u mnogobrojnim državama širom sveta. Rađene su i mnoge modernizacije ovog tenka na nivou standarda treće generacije tenkova, tako da je u mnogim zemljama još u operativnoj upotrebi.

Armija Sovjetskog Saveza ga uvodi u operativnu upotrebu 8. maja 1958. godine.

Posada

Četvoročlanu posadu tenka čine k-dir, nižandžija, punilac i vozač.

T-55 mesto vozača tenka

Naoružanje

Glavno naoružanje tenka T-55 čini žljebani top u kalibru od 100 mm naziva D 10TG ili D 10T2S.

Top je stabilisan u vertikalnoj i horizontalnoj ravni. Puni se ručno i otprilike može postići brzinu gađanja od 4 do 7 projektila u minuti, ali to dosta zavisi od obučenosti posade i drugih uslova. Moguće je da dejstvuje neposredno do 6.000 meatara daljine ali najefikasniji je do 2.000 metara.

Takođe ima mogućnost i posrednog dejstva.

Spregnuti mitraljez sa topom, PKT kalibra 7.62 mm kod T-55A (kod T-55 spregnuti mitraljez SGMT 7.62 mm). PAM na tureli k-dira naziva DŠKM u kalibru 12.7 mm.

Mitraljez kod vozača tenka (T-54) je izbačen iz upotrebe zbog neophodnog prostora za smeštaj projektila topa a i zbog same nepraktičnosti mitraljeza na takvom položaju.

Dugo se debatovalo među vojnim stručnjacima da li je PAM uopšte potreban. Smatralo se da na je PAM sa tenka prilično nemoćan i da čak može izazavati kontra efekat, otkrivanje položaja tenka prilikom dejstva. Pored svih činjenica koje nisu išle u priloga da PAM ostane on je ipak zadržan, jel se zaključilo da je mogao (barem u to vreme) da odigra kakavu takvu ulogu dok je danas od upotrebe PAM-a (protivavionski mitraljez) ostao samo naziv koji nikako ne može biti opravdan.

Borbeni komplet čini 43 topovskih projektila, od toga 26 trenutno fugasni, 9 granata pancirno obeležavajuća i 8 kumulativnih granata.

Za PKT (ili SGMT)  3.500 metaka, 300 metaka za PAM, 12 ručnih bombi i 20 metaka za signalni pištolj.

Pored projektila tu su i tri protivoklopne rakete „Maljutka“ 9M14.

Napomena:

Kod verzija T-55K i T-55AK zbog ugradnje dva radio uređaja kao ugradnje agregata za punjenje akumulatora smanjen je koristan prostor te je tim smanjen i borbeni komplet topa na 36 projektila.

Kupola se okreće ručno (mehanički) i električno.

Za radio vezu između posade i tenkova je bila zadužena radio stanica R-113.

Sprave za nišanjenje, osmatranje i orijentaciju

U T-55 prvobitno je ugrađivana nišanska sprava TŠ2B-22, te TŠ2A-22, a kasnije sprave TŠ2B-32 i TŠ2B-32P sa uvećanjem od 3.5 do 7 puta.

Nišandžija koristi dve nišanske sprave, za dejstvo danji i noću.

U poljske i čekoslovačke verzije T-55 je ugrađivana sprava TSz2B-22 i TSz2B-32. Ove sprave se ne razlikuju po ničemu drugom osim toga što su nazivi bili napisani latinicom.  

Komandir ima pereiskop oznake TKN-1. Glavna namena periskopa je osmatanje k-dira u uslovima slabe vidljivosti i noću.

T-55 mesto komandira tenka

Od 1959. proizvodila se i varijanta T-55K, komandna verzija tenka opremljena radiom R-112, AB-1-P/30 generatorom na benzinski pogon i noćnim vizorom TPN-1-22-11. Ova oprema je smanjila unutrašnji prostor, zbog čega je borbeni komplet 36 granata i skinuti su mitraljezi. Na početku 1960-ih T-55K je bio eksperimentalni, bio je opremljen TV kamerama „Uran“ i opremom za nadgledanje bojišta. Tenk je imao video kameru, a slika se slala komandnom vozilu BTR-50. Slika se mogla prenositi na udaljenost od 10 do 30 km, zavisno od terena i položaja vozila. Tenk T-55 je korišćen 1961. godine za ispitivanje TV sistemoma „Almaz“, koji je trebao da zameni obični, odmah posle nuklearnog udara. Jedna kamera bila je postavljena na telo tenka (za vozača) i dve kamere su postavljene na kupolu - jedna je služila za gađanje, a druga za slanje slike na dva ekrana za komandanta. Komandant je sedeo na mestu vozača, dok je vozač sedeo do njega. Ovakav sistem nadgledanja bojišta omogućio je domet po danu od 1,5 do 2 km ali zbog nekvalitetne opreme, dobijeni su loši rezultati.

Razvijana je i verzija sa bacačem plamena TO-55 (Objekt 482), koji se proizvodio do 1962. godine. Bio je opremljen sa 460 litara zapaljive tečnosti, umesto prednjih rezervoara benzina. Bacač plamena je zamenio mitraljez. Poslednji bacač plamena TO-55 povučen je iz operativne upotrebe 1993. godine.

Motor

U T-55 ugrađen je novije V 12-esto cilindričan vodom hlađen (ukupno 38,88 litara rashladne tečnosti) dizel motor, oznake V-55, snage 520 ks. Poboljšan je pristup motoru, čime je olakšano i njegovo održavanje i opsluživanje. Postavljen je još jedan rezervoar za gorivo od 300 litara, unutar prednje strane tenka, čime se ukupan kapacitet povećao na 680 litara. Time se povećao i akcioni radijus na 450-500 km dok je sa spoljnim (dodatnim) rezervoarima od 400 litara radijus kretanja do 715 km.

Transmisija je mehanička, sa pet stepeni prenosa napred i jednim nazad. Hodni deo cine dve gusenice sa po 90 članaka, širine 580mm. Sa obe strane ima po pet potpornih točkova.

Početkom 1960-ih projektni biro OKB-29 u Omsku radio je na razvoju i ugradnji gasne turbine GTD-3T snage 522 kW. Jedan T-55 bio je opremljen tom turbinom i prošao je sva ispitivanja, ali dobijeni rezultati nisu bili očekivani i zadovoljavajući te je program prekinut.

Dodatna oprema

Posle prvih proba sa nuklearnim oružjem, shvatilo se da T-54M može izdržati 2-15 kT nuklearnog udara na udaljenosti 300 m od epicentra. Posada bi u slučaju tako snažne eksplozije imala šansu da preživi, ako se nalazi na udaljenosti većoj od 700 m od epicentra. Zbog toga je odlučeno da se napravi zaštita od radijacije koja bi se aktivirala za 0,3 sekunde nakon otkrivanja gama zračenja. Predloženo je da se menja projekat tenka i da se uvedu nove tehnologije. Mnoge novine su ispitane već ranije na pomenutom tenku T-54M.

T-55AM2B

1961. godine napravljena je plastificirana obloga unutrašnjih zidova tenka (PNZ), koja sprečava prodor gama zračenja. Zbog te nadogradnje, otvor za vozača je trebao biti proširen, a sa njime su prošireni i otvori na kupoli.

Tenk T-55 je takođe bio opremljen sistemom za hemijsku filtraciju vazduha.

Protivpožarni sistem je skor automatizovan.

Takođe T-55 ima mogućnost savlađivanja vodenih prepreka do 5.5 metara dubine sa prethodnim pripremom. Priprema traje od 15 do 30 minuta, po izlasku iz vode, ako tako zahteva situacija tenk može biti odmah borbeno spreman tako što odbacuje opremu za podvodnu vožnju i odmah prelazi u borbeni položaj.

TT karakteristike tenka T-55AMVT

• Posada: 4
• Masa u borbi: 40 500 kg
• Ukupna dužina šasije: 6.2 m
• Ukupna visina: 2.32 m
• Ukupna širina: 3.6 m
• Specifični pritisak na tlo: 0.89 kg/sm2
• Snaga dizel motora: 620 – 690 kW
• Dužina puta krstarenja (bez / sa dop. rez.): 390 / 600 km
• Maksimalna brzina: 50 km/h
• Maksimalna terenska brzina: 35 km/h
• Prosečna upotrebna brzina: 25 km/h
• Prelazi prepreke (visine): 1.4 i 5.5 m sa vitlom
• Radio uređaj: R-113, R-173, R-173P, R-124
• Debljina oklopa: 200 mm
• Top: D-10T2S 100 mm
• Mitraljez: PKT-T 7,62 mm
• Nišan: IC – Laserski

(*1)

Tenk T54B/55 je manje više jedno te isto. Mnogo više razlika ima recimo nulta serija tenka T-54 od T-54B, nego T-54B od T-55. Razlog zbog kojeg je dobio novu oznaku je nastao da se NATO pakt dovede u zabludu da je reč o dosta revolucionarnim potezima Sovjeta na svom „novom“ tenku. Nova oznaka T-55 je imala više za zadatak da psihološki utiče na protivnika nego što je to realno tenk T-55 mogao više da uradi od tenka T-54B. Recimo top i sprave su bile potpuno iste, kao i ceolikupan SUV. Jedino značajnije unapređenje je postignuto na NHB sistemu zaštite tenka i posade.

Umesto zaključka

Tenk T54/55 od Drugog svetskog rata je učestvovao u gotovo svim sukobima.

Na bazi tenka T-54/55 razvijeni su mnoge verzije i modernizacije da ih je jako teško sve nabrojati, od 1960 pa sve do 2004 godine. Dobar primer je slovenačka modernizacija tenka T-55S kao i ukrajinska modernizacija T-55 oznake AGM.

T-55S

T-55AGM

Varijante tenka T-55

• T-55, proizvođen od 1958. do 1962., u Poljskoj od 1958. do 1962, u Čehoslovačkoj od 1958.
• T-55A, proizvođen od 1963. do 1977, u Poljskoj od 1964. do 1979.
• T-55K, T-55AK, T-55MK, T-55K1 i T-55K2, komandni tenkovi

Modernizacije

• T-55M/T-55AM, modernizacija tenka T-55 i tenka T-55A sa novim sistemom za upravljanje sa vatrom, novi motor V-55U, nove gusenice, ABH zaštita, otpornost na mine i napalm bombe.
• T-55M-1/T-55AM-1, modernizovan tenk sa ugrađenim motorom sa tenka T-72 V-46.
• T-55AD/T-55AMD/T-55AD1/T-55AMD1, podešeni za sovjetsku mornaričku pešadiju.
• T-55MV/T-55AMV/T-55MV-1/T-55AMV-1/T-55AM2, varijante za sovjetsku mornaričku pešadiju.
• T-55AM2PV, za Istočnu Nemačku, većina su vraćeni u Rusiju 1992.
• T-55M5 - T-55M5, promovisan je 1990. godine.

Posebne namene

• OT-55, tenk-bacač plamena.
• MT-55A, transporter mostova.
• T-54-T, tenk-tegljač.
• VT-55A, tenk-tegljač.
• ZSU-57/2, samohodni protivavionski top

U mnogim zemljama je još uvek u operativnoj upotrebi dok je u nekim u aktivnoj rezervi, primer Rusija, Slovenija.

Zemlje korisnice:

Abhazija, Avganistan, Albanija, Angola, Azerbejdžan, Bangladeš, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Čad, Republika Kongo, Egipat, Ekvador, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Etiopija, Gruzija, Gvineja, Gvineja, Bisao, Hrvatska, Indija, Indonezija, Irak, Iran, Izrael, Jemen, Južna Koreja, Južni Jemen, Kambodža, Kuba, Laos, Litvanija, Liban, Libija, Mađarska, Malavi, Maroko, Mauritanija, Mongolija, Mozambik, Namibija, Nigerija, Nikaragva, Peru, Ruanda, Rumunija, Rusija, Sirija, Severna Koreja, Slovačka, Slovenija, Somalija, Srbija, Centralnoafrička Republika, Sudan, Tanzanija, Togo, Uganda, Ukrajina, Urugvaj, Uzbekistan, Vijetnam, Zambija, Zimbabve.

U SFR Jugoslaviji ukupno je isporučeno 1200-1300 tenkova T-55.

Sadašnji korisnici su sa braon bojom, a bivši sa crvenom

U poređenju sa zapadnim (NATO) tenkovima (američki M48 Patton i britanski Centurion), T-55 bio je manji i lakši, ali je imao bolju pokretljivost, oklopnu zaštitu i vatrenu moć. Top D-10T u kalibru 100 mm bio je jedna od najvećih prednosti T-54/55, zato što u to vreme ni jedan zapadni tenk nije imao top takvih performansi. Ova prednost trajala je dok se nisu pojavili moderniji zapadni tenkovi, kao na primer M-60 Paton ili poboljšani Centurion.

Velika predost tenka T-54/55 je u tome što je jako jednostavan za obuku. Za nepunih 15-tak dana se može obučiti posada da tako kako deluje, što je isto velika prednost.

Kao prednost T-54/55 se može navesti i kao dobra baza za unapređenje i modifikaciju što je na mnogim primerima i pokazano. Neke modifikacije su išle do te mere da su tenk izmenile po svim aspektima te je on sasvim novo naoružanje, tipa izraelskog OT-a Achzarita ili samohodnog protivavionskog topa ZSU 57/2.

Jedna od mana su česti kvarovi i neadekvatni rezervni delovi.

Sve u svemu u svoje vreme za tenk T54/55 se može slobodno reći da je bio dosta superiorniji od svojih konkurenata na zapadu.

Evo nekih poređenja tenka T54/55 sa drugim tenkovima:

Šematski prikazi sa objašnjenjem stavki tenka T-55:

Oklopno telo tenkova

Prikaz pojedinih kupola tenkova

Pregled po generacijama visine i klirensa

Potpora poda borbenog odeljenja

Tablica pregleda debljine i nagiba prednje gornje ploce i kupole

Komandirska kutija

Motor V-55

Šematski prikaz za napajanje goriva

 O ERA oklopima

ERA okop (ili ERO – Eksplozivni reaktivni oklop) se odnosi na posebne oklopne ploče koje koriste eksplozivne materijale kako bi apsorbirale udarce protivtenkovskih granata, raketa, i drugih projektila. ERA ploče se aktiviraju pri udaru eksplozivnih projektila i koriste energiju same eksplozije za poništavanje, smanjenje prodorne moći protivničkog projektila ili skretanje protivničkog projektila.

ERA se sastoji od sloja eksplozivnog materijala smeštenog između dva čelična panela. Kada projektil pogodi ovaj sloj, detonira se eksploziv, što dovodi do otklona ili uništavanja predmeta koji pogađa, smanjujući njegovu sposobnost da prodre u vozilo. Ovaj sistem značajno povećava efikasnost oklopnih vozila u zaštiti od specifičnih vrsta pretnji.

Prvobitno razvijen u Sovjetskom Savezu, ERA je postala široko korišćena i u drugim državama, uključujući SAD, Veliku Britaniju i druge. Iako nudi poboljšanu zaštitu, ERA ima svoje slabosti, kao što su mogućnost povređivanja ili uništavanja drugih sistema na vozilu usled detonacije, ili smanjenje efektivnosti protiv određenih tipova napada (kao što su kinetički projektili visoke brzine). Uprkos tome, ERA ostaje ključni element u modernoj zaštiti oklopnih vozila, često u kombinaciji sa drugim vrstama zaštite, kao što su reaktivni i aktivni zaštitni sistemi.

Skraćenice u tekstu:

• ERA - (Explosive Reactive Armor) - Eksplozivni Reaktivni Oklop
• APS – (Active Protection System) - Sistem Aktivne Zaštite

Prva generacija ERA oklopa

Blazer (1974)

Blazer ploče su dizajnirane da zaštite od kumulativnih bojevih glava, a njihova eksplozivna punjenja su relativno manja, s obzirom da su prilagođene za tenkove M48 i M60 u 1980-im godinama.

Izraelsko nemački ERA oklop Blejzer iz 1982.

Kontakt-1 - 4S20 (1979)

Prva generacija sovjetskog ERA oklopa, "Kontakt-1", predstavljena je 1979. godine. Koristio je plastične eksplozivne ploče koje bi detonirale kada ih pogodi eksplozivni projektil, čime bi razbile kumulativni mlaz i znatno smanjile prodornost projektila. Montiran je prvenstveno na tenkove kao što su T-64, T-72, i T-80, i bio je efikasan protiv jednostrukih kumulativnih punjenja, ali ne i protiv tandem bojevih glava.

Nedostatak „Kontakt-1“ je bio zbog manje efikasan protiv modernih projektila sa višestrukim punjenjima, što je stvorilo potrebu za unapređenjem.

ERA Kontakt-1

Udar u tenk T-64BV sa ERA Kontakt-1 iz 2023. Ukrajina

„Kontakt-2„

„Kontakt-2„ je bio prvi pokušaj unapređenja sistema Kontakt-1. Rad na njemu započet je sredinom 1980-ih, sa ciljem poboljšanja modularnosti i otpornosti na kumulativne projektile, dok su pokušaji povećanja zaštite od kinetičkih penetratora bili ograničeni. Razvoj je uključivao eksperimentalne testove na platformama kao što su T-72 i T-80, ali nije rezultirao proizvodnim modelom jer su se performanse smatrale nedovoljno naprednim u odnosu na „Kontakt-1.

„Kontakt-3„

„Kontakt-3„ je bio ambiciozniji projekat, započet krajem 1980-ih, i uključivao je eksperimentisanje sa višeslojnim eksplozivnim punjenjima i kompozitnim materijalima. Cilj je bio da se istovremeno povećaju otpornost na kumulativne projektile i smanji penetracija kinetičkih projektila, poput APFSDS (podkalibarskih projektila sa odvojenim sabotom). Projekat je pokazao tehničke izazove u smislu stabilnosti modula i otpornosti u različitim klimatskim uslovima, što je dovelo do njegovog odustajanja u korist razvoja Kontakt-5 sistema.

„Kontakt-4„

„Kontakt-4„ je bio poslednji u seriji pre „Kontakt-5„, sa radom koji se odvijao krajem 1980-ih do ranih 1990-ih. Ovaj sistem je kombinovao eksplozivno-reaktivne module sa kompozitnim pločama, pokušavajući da reši problem zaštite od savremenih kinetičkih projektila, dok je dodatno unapređivao otpornost na kumulativne pretnje. Iako su rezultati testiranja bili obećavajući, visoka cena i kompleksnost proizvodnje učinili su ga neisplativim za masovnu upotrebu.

Uloga NII Stali u ovim projektima bila je ključna. Ova institucija imala je zadatak razvoja novih materijala i tehnologija za oklopnu zaštitu, a zajedno sa fabrikama u Nižnjem Tagilu i Harkovu, učestvovala je u ispitivanjima i integraciji sistema na tenkovima. Ipak, zbog doktrinarnih i ekonomskih ograničenja Sovjetskog Saveza, odlučeno je da se fokus preusmeri na „Kontakt-5„, koji je bio jednostavniji za proizvodnju i efikasan protiv pretnji tog vremena.

Razvoj ovih sistema bio je usko povezan s pojavom novih NATO municija visokih performansi, zbog čega je tempo istraživanja ubrzan krajem Hladnog rata. Prototipi „Kontakt-2, 3 i 4„ postavili su temelje za razumevanje modernih ERA sistema, iako nisu ušli u serijsku proizvodnju.

Druga generacija ERA oklopa

„Kontakt-5“ - 4S22 (1985)

„Kontakt-5“ je bio prva "univerzalna" ERA zaštita sposobna da se suoči s tandem bojevim glavama, kakve se pojavljuju u 1980-im. Za razliku od „Kontakt-1“, „Kontakt-5“ je imao modularne ploče u metalnim kućištima koje su bile teže i snažnije.

Zbog nedostataka „Kontakt-1“, NII Stali je razvio novi tip reaktivnog oklopa „Kontakt-5“, tako da utiče i na karakteristike prodora APFSDS projektila, za razliku od „Kontakt-1“. Pored toga, „Kontakt-5“ nije samo dodatni oklop, već je jasno integrisan u trup vozila. Moduli „Kontakt-5“ imaju znatno deblju čeličnu gornju stranu. U zavisnosti od modula, sadrže jedan ili dva reaktivna elementa 4S22. Eksploziv elementa 4S22 ima TNT ekvivalent od 330 g. Dovoljno je osetljiv da se aktivira udarima oklopnih projektila, kao i bojevih glava u obliku punjenja. „Kontakt-5“ proizvodi jaču odbrambenu detonaciju od „Kontakt-1“, a deblja čelična letka ploča bačena na APFSDS projektil ga lomi ili savija. Povećanje odbrambenih sposobnosti dovelo je do razvoja naprednijih projektila APFSDS.

„Kontakt-5“ je prvi put primećen na tenku T-80U 1985. Kasnije su tenkovi T-72B, T-84 i T-90 takođe bili opremljeni „Kontakt-5“. Pored toga, modeli tenkova T-55, T-62 i BMP-3 takođe mogu biti opremljeni ili nadograđeni „Kontakt-5“.

„Kontakt-5“ se sastoji od „cigli“ eksploziva u sendviču između dve metalne ploče. Ploče su raspoređene tako da se brzo pomeraju u stranu kada eksploziv detonira. Ovo primorava ulazni penetrator kinetičke energije ili mlaz oblikovanog punjenja da preseče više oklopa nego što je debljina same oplate, pošto se "nova" oplata stalno unosi u telo koje prodire. Penetrator kinetičke energije takođe je podložan snažnim bočnim silama koje mogu preseći štap na dva ili više komada. Ovo značajno smanjuje sposobnost prodora penetratora, pošto će se sila prodiranja raspršiti na veću zapreminu oklopa.

Tenkovi sa ERA Kontakt-5

Noviji KE penetratori kao što je američki M829A3 bili su „vođeni potrebom da se suprotstave KE-efikasnom eksplozivnom reaktivnom oklopu (ERA)“.

Probijanje ERA Kontakt-5 sa Javelinom - Ukrajina

Delovao je i protiv kinetičkih projektila, kao što su APFSDS (oklopno probijajući podkalibarni projektili). Ova ERA verzija se koristila na savremenim ruskim tenkovima T-80U i kasnijim verzijama T-72 i T-90. Zaštitni efekat (ekvivalent RHA): od APFSDS 200 - 250 mm, od oblikovanog punjenja (HEAT) 600 mm. Iako je „Kontakt-5“ pružao zaštitu, dodatna težina je povećavala opterećenje na tenkovski motor i šasiju. Prema proizvođaču, „Kontakt-5“ je prvi tip reaktivnog oklopa koji efikasno štiti oklopna vozila od tandem oblikovanih punjenja.

ERA Kaktus

Kaktus ERA sistem je eksperimentalna verzija koja je razvijena za zaštitu oklopnih vozila od savremenih raketa i granata visokog kalibra. Sličan je Kontakt-5 sistemu, ali koristi poboljšane eksplozivne module koji su otporniji na tandem bojeve glave i termobaričke udare.

Kaktus ima deblje ploče i koristi različite slojeve eksplozivnog materijala kako bi bio otporniji na višestruke udare.

Ima modularni dizajn i lako se može prilagoditi različitim tipovima vozila, uključujući tenkove i oklopne transportere.

Iako su postignuti značajni rezultati tokom testiranja, Kaktus još uvek nije u masovnoj upotrebi. Njegov dalji razvoj zavisi od uspešnosti i potrebe na terenu.

Nož LM - KhSChKV-34 (2003)

Ukrajina je nakon osamostaljenja razvila sopstveni ERA sistem nazvan "Nož", posebno prilagođen za tenkove T-64 i T-84. 

Levo sa ERA Nož - desno osnovni oklop bez ERA

Osnovna karakteristika "Noža" bila je njegova struktura, zasnovana na oštricama koje, pri detonaciji, bolje usmeravaju eksplozivnu energiju na prodorni mlaz.

ERA Nož

Nož se pokazao efikasnim protiv savremenih kumulativnih bojevih glava i delimično protiv kinetičkih projektila. Postavljen na ukrajinske verzije T-64, T-80UD i Oplot tenkove. Nedostatak mu je veća ranjivost na bočna dejstva i na artiljerijske udare iz visine.

Treća generacija ERA oklopa

„Relikt“ - 4S23 (2006)

„Relikt“ je razvijen u Rusiji kao naslednik „Kontakt-5“ sistema i predstavlja treću generaciju ERA tehnologije. 

Uspešno spasavanje tenka T-72B3 sa ERA "Relikt"

Koristi naprednije eksplozivne materijale i deblje ploče koje efikasnije apsorbuju udare modernih tandem bojevih glava i projektila visokog kalibra.

Prikaz ERA "Relikt"

„Relikt“ se aktivira protiv višestrukih punjenja i kinetičkih projektila uz unapređene metalne kutije koje pružaju bolju zaštitu. Prvenstveno montiran na T-90M i T-72B3 tenkove. 

ERA "Relikt" na kupoli T-90M ispod modula Relikta postoje gumeni amortizeri

„Relikt“ smanjuje šanse za oštećenje i od eksplozivnih i od kinetičkih pretnji. Kompleksan je za montažu i održavanje, zbog čega se ređe viđa na bojištu.

Prikaz modula ERA "Relikt"

„Duplet“ - 2M (2015)

Ukrajinski „Duplet“ ERA, koji se često primenjuje na modernizovanim T-84 Oplot tenkovima, predstavlja nadograđenu verziju sistema "Nož". Duplet koristi slojevite oklopne panele s dvostrukim eksplozivnim punjenjem koji su efikasni protiv tandem bojevih glava i šrapnela. U poređenju sa „Reliktom“, „Duplet“ ima povećanu otpornost na višestruke uzastopne udare. Osim T-84 Oplot tenkova, korišćen je na nekoliko eksperimentalnih ukrajinskih oklopnih vozila.

ERA „Duplet“

Nedostatak kod ERA „Duplet“ su veći troškovi proizvodnje i kompleksnost montaže koji ograničavaju njegovu primenu.

Ukrajinski tenk T-84 Opolot sa ERA Duplet

ERA Malahit (Malakhit)

ERA Malahit je jedan od najnovijih i najnaprednijih ruskih sistema eksplozivnog reaktivnog oklopa (ERA), razvijen kao zaštita za najnovije tenkove, uključujući T-14 Armata. Malahit je razvijen s ciljem da se unapredi zaštita tenkova od savremenih pretnji, kao što su tandem bojeve glave, hiperzvučne rakete i napadi dronova, u situacijama koje zahtevaju vrhunski nivo otpornosti i fleksibilnosti oklopa.

Ruski tenk T-14 sa ERA Malakhit

ERA Malahit je dizajniran da se efikasno nosi sa savremenim protivtenkovskim bojevim glavama koje koriste tandem punjenja. Ovaj tip punjenja je dizajniran da probije prvo zaštitni sloj ERA sistema, nakon čega drugi eksplozivni deo prodire dublje u oklop. Malahit koristi višeslojne module sa naprednim eksplozivnim materijalima koji mogu da smanje penetraciju i tandem bojevih glava i kinetičkih penetratora.

Interakcija ERA Malahit sa aktivnim sistemima zaštite APS Afganit

Malahit se koristi u kombinaciji sa sistemom aktivne zaštite (APS) nazvanim Afganit, koji koristi senzore i radare za detekciju dolazećih projektila. Afganit presreće projektil u vazduhu pre nego što dođe do oklopa, dok Malahit pruža dodatni sloj zaštite ako projektil probije prvu liniju odbrane.

Malahit je dizajniran da pruža maksimalnu zaštitu od projektila velikih brzina, uključujući one koji lete hiperzvučnom brzinom od čak preko 5 Mah. Struktura modula, eksplozivni slojevi i dinamički materijali unutar Malahita omogućavaju da ovaj sistem reaktivnog oklopa efikasno smanji penetraciju čak i pri tako visokim brzinama udara.

Malahit ima slojeve sa različitim eksplozivnim materijalima koji omogućavaju sistemu da se nosi s višestrukim uzastopnim udarima, što ga čini otpornim na ponavljane napade projektila i šrapnela u borbenim uslovima.

Implementacija i montaža ERA Malahit je prvenstveno razvijen za tenkove T-14 Armata, ali postoji mogućnost implementacije na modernizovane verzije T-90M i T-80BVM koji sada koriste ERA Relikt. Modularni dizajn omogućava zamenu oštećenih modula bez kompletne demontaže oklopa.

ERA Malahit ima višeslojni module sa eksplozivnim reaktivnim punjenjem i integracijom sa Afganit sistemom aktivne zaštite.

ERA Malahit štiti tenk protiv tandem bojevih glava, hiperzvučnih projektila i ponavljanih udara.

ERA Monolit

ERA Monolit je eksperimentalni sistem ERA koji još uvek nije dostigao široku primenu, ali ima potencijal da postane deo zaštite na budućim ruskim borbenim vozilima. Monolit je razvijen kao odgovor na najnovija protivtenkovska sredstva i ima drugačiju strukturu i tehnologiju u poređenju sa Malahit-om.

Ima napredna zaštita od kinetičkih penetratora i tandem bojevih glava.

Monolit koristi visoko eksplozivne module u slojevima dizajniranim da smanje uticaj kinetičkih projektila (APFSDS) i tandem bojevih glava. U poređenju sa Malahitom, Monolit ima deblje ploče koje pružaju bolju zaštitu protiv visoko-energetskih penetratora.

Monolit koristi slojeve visokoenergetskih eksplozivnih materijala koji proizvode snažan bočni udar pri detekciji dolazećeg projektila. Ova tehnologija smanjuje penetraciju, a posebno je korisna protiv napada pod visokim uglovima.

Kao i Malahit, Monolit ima višeslojni dizajn koji omogućava efikasno rasipanje energije iz ponovljenih udara. Ovaj sistem je specijalno dizajniran za situacije u kojima su vozila pod dugotrajnim napadima u urbanom ili borbenom okruženju.

Monolit ima modularnu strukturu koja omogućava brzu zamenu modula na terenu, što je značajno za dugotrajne borbene operacije. Pored toga, dizajniran je tako da bude kompatibilan sa različitim tipovima vozila, uključujući potencijalne buduće verzije borbenih vozila pešadije (BMP) i samohodnih artiljerijskih sistema.

Specifikacije ERA Monolit-a

Eksperimentalna faza, potencijalno na budućim ruskim tenkovima i borbenim vozilima. Ima deblje eksplozivne ploče, visokoenergetski materijali i višeslojna zaštita. Zaštita protiv kinetičkih penetratora, tandem bojevih glava i višestrukih udaraca.

ERA u savremenom ukrajinsko-ruskom sukobu

Kako su borbe u Ukrajini eskalirale, obe strane su razvile dodatne improvizovane ERA zaštite. Rusija koristi modifikovane verzije „Kontakt-5“ i „Relikt“, dok Ukrajina, zbog ograničenja u resursima, često prilagođava „Duplet“ i „Nož“ ploče na različite tipove vozila i čak pešadijske položaje. Moderni ERA sistemi postali su ključni zbog sve prisutnijih prenosivih protivtenkovskih sistema (kao što su Javelin i Stugna-P).

Ruski T-72 spasava ERA oklop Kontakt-1 od protivtenkovske vođene raketa - Ukrajina

Prilog sa ukrajinskog ratišta gde protivoklopna vođena raketa pogađa ruski T-72, ali zbog ERA dodatnog oklopa "Kontakt1", tenk bez problema nastavlja dalje.

ERA sistemi su danas dostigli nivo gde pružaju značajnu zaštitu, ali i dalje nisu otporni na najsavremenija oružja. Kako se razvija tehnologija protivtenkovskog oružja, ERA oklopi se konstantno usavršavaju i prilagođavaju, ali njihova primena zavisi od logističkih kapaciteta, uslova na terenu i tehničkih mogućnosti.

Jugoslovenski ERA KAO M-99

Eksplozivni reaktivni oklop (ERA) KAO M-99 je bio domaći jugoslovenski projekat razvoja dodatne zaštite za tenkove, posebno namenjen unapređenju oklopne zaštite tenka M-91 Vihor. Razvoj ovog ERA sistema završen je 1998. godine, što je razlog zašto većina fotografija tenka Vihor ne prikazuje ovaj dodatni oklop.

Razvoj eksplozivnog reaktivnog oklopa (ERA) KAO M-99 započeo je tokom kasnih 1980-ih godina u bivšoj Jugoslaviji, sa ciljem unapređenja oklopne zaštite tenka M-91 Vihor.

Razvoj je zvanično završen 1998. godine ali ne u potpunosti.

Modul ERA KAO M-99

KAO M-99 je pružao značajno poboljšanje zaštite od kumulativnih projektila (HEAT), sa procenjenim povećanjem zaštite do 80%. Po efikasnosti, ovaj ERA sistem se nalazio između sovjetskih modela ERA "Kontakt-1" i "Kontakt-5", sa ograničenom zaštitom protiv kinetičkih projektila.

ERA KAO M-99 nije u potpunosti završen projekat, jer je finali ERA KAO M-99 trebao da pruža zaštitu tenku od od kumulativnih projektila sa dvostrukim punjenjem, odnosno sa tandem bojevom glavom poput Džavelina.

Osnovne karakteristike eksplozivnog reaktivnog oklopa KAO M99:

1.  Modularne je gradnje pa se može ugraditi na sve tipove tenkova, a nešto modifikovan se ugrađuje na bočne protiv-kumulativne ekrane, dimenzija 152x305x65 mm, mase 6 kg sa 350 gr eksploziva
2. Redukuje probojnost kumulativnih projektila do 80% u zavisnosti od kalibra projektila, napadnog ugla (zaštitne karakteristike ERA se smanjuju sa povećanjem napadnog ugla kumulativnog projektila) i rastojanja ERA od osnovnog oklopa tenka. Povećava zaštitu od artiljerijskih kumulativnih projektila (HEAT) redukujući im probojnost za oko 30 - 50% u zavisnosti od kalibra projektila, napadnog ugla i rastojanja ERA od osnovnog oklopa tenka.
3. Redukuje probojnost projektila na bazi kinetičke energije KE do 25%. Povećava zaštitu od potkalibarnih projektila (APDS i APSFDS), što ga po zaštitnim karakteristikama svrstava iznad ERA I generacije, kao što su izraelski Blazer i ruski Kontakt-1.
4. Otporan je na dejstvo municije kalibra do 23 mm i artiljerijskih parčadi, zatim na detonaciju susednih modula (kutija) i dejstvo visokih temperatura, elektrolučnog zavarivanja, vibracija i mehaničkog udara.
5. Ukupna masa dodatne zaštite je oko 750 kg, odnosno 1.000 kg ako se ugrađuje na bočne strane tenka.
6. Štiti do 80% frontalnog dela tenka za kursne uglove od ± 30°.
7. Lako se montira na sredstvo od strane posade i potpuno je kompatibilan sa postojećim podsistemima na tenku.

Nažalost, zbog raspada SFRJ i kasnijih događaja, tenk M-91 Vihor nikada nije ušao u serijsku proizvodnju, što je uticalo i na širu primenu KAO M-99 ERA sistema.

Modernizovani tenk T-72 sa ERA KAO M-99

Srpski ERA oklop

Srpski ERA oklopni sistemi nastali su kao odgovor na potrebe Vojske Srbije za dodatnom zaštitom svojih oklopnih vozila i tenkova. Razvoj ERA tehnologije u Srbiji je vođen kroz vojno-industrijski kompleks, uz značajnu ulogu vojnih instituta i domaćih firmi kao što su Vojnotehnički institut (VTI) i Jugoimport-SDPR. Ovi sistemi su razvijeni da pruže zaštitu od savremenih pretnji, uključujući protivtenkovske rakete, RPG projektile i druge kumulativne i kinetičke projektile.

ERA „M-19“

ERA „M-19“ je prvi srpski reaktivni oklop koji je razvijen za zaštitu tenkova i borbenih vozila pešadije, kao što su tenkovi M-84 i modernizovana vozila poput Lazar 3. 

M-84AS1 sa ERA "M-19"

Ovaj sistem je dizajniran da poboljša zaštitu protiv kumulativnih bojevih glava. Proizvođači su Vojnotehnički institut (VTI) u saradnji sa Jugoimport-SDPR. Količina eksploziva po ploči je oko 200-250 grama TNT ekvivalenta po ploči, u zavisnosti od veličine. Standardne ploče imaju dimenzije od 250 x 150 mm do 300 x 200 mm, sa debljinom od oko 25-30 mm. ERA „M-19“ koristi slojeve eksploziva između metalnih ploča koje prilikom detonacije ometaju kumulativni mlaz projektila, smanjujući njegovu penetraciju. 

Modul ERO M-19

Oklop se može lako postaviti na različite tipove vozila zbog modularnog dizajna ploča. Primenjuje se na modernizovanim verzijama M-84AB1, kao i na vozilu Lazar 3 u različitim konfiguracijama oklopa.

ERA "M-20"

ERA "M-20" je unapređena verzija srpskog reaktivnog oklopa, koja je razvijena kako bi poboljšala zaštitu vozila od savremenih tandem bojevih glava i ponovljenih udara. Ova verzija je posebno prilagođena za tenkove M-84AS1 i može se koristiti na novijim verzijama borbenih vozila. Proizvođaču su VTI i Jugoimport-SDPR. Oko 250-300 grama eksploziva po ploči. Dimenzije ploča su slične kao kod „M-19“, ali su ploče nešto deblje (oko 30-35 mm) zbog dodatnog sloja. 

Vizuelne razlike izmedju ERA "T-20" na M-84AS2 i ERA "T-19" na M-84AS1

ERA „M-20“ koristi dvostruke eksplozivne slojeve unutar metalnog kućišta, što omogućava bolju zaštitu protiv tandem bojevih glava. Unapređeni dizajn omogućava efikasno rasipanje energije iz više udaraca, čime se povećava zaštita vozila. Primena na modernizovanim tenkovima M-84AS1 i M-84AS2 kao i drugim vozilima koja zahtevaju viši nivo zaštite.

ERA „M-20“ je pokušaj (ne toliko uspešan) kopiranja ruskog ERA „Relikt“. Kada bi za ERA „M-20“ tražili ekvivalent u mogućnosti zaštite tenka „M-20“ bi bio negde na nivou ruskog ERA „Kontakt-5“ ili britanskog ERA „ROMOR-A“.

Lazar 3 ERA modul

Specijalno razvijeni ERA moduli za Lazar 3 oklopno vozilo, prilagođeni za urbana okruženja i područja sa visokim rizikom. Lazar 3 je modularno vozilo koje može da se prilagodi različitim nivoima oklopne zaštite, uključujući ERA module. Proizvođač je Jugoimport-SDPR. Količina eksploziva po ploči iznosi približno 200-250 grama po ploči, jer je oklop namenjen za lakša borbena vozila. Mere ploča su dimenzija 200 x 150 mm sa debljinom od oko 20-25 mm, jer se koriste na vozilima koja moraju zadržati pokretljivost. Lazar 3 ERA moduli su tanji, kako ne bi previše opteretili vozilo, ali pružaju solidnu zaštitu od RPG projektila i lakih protivtenkovskih sredstava. Moduli su jednostavni za instalaciju i zamenu, što omogućava fleksibilnost u terenskim uslovima.

Lazar 3 oklopno vozilo sa ERA modulima može se koristiti za operacije u urbanim zonama i za zaštitu trupa od improvizovanih eksplozivnih naprava.

Dodatne pojedinosti i specifikacije

Srpski ERA sistemi koriste standardni TNT ili ekvivalente, kao i visokoenergetske plastične eksplozive u slojevima.

ERA moduli kombinuju eksplozivne slojeve sa čeličnim ili kompozitnim zaštitnim pločama, koje služe kao disperzivni slojevi za rasipanje udarnog mlaza.

ERA „M-20“ i Lazar 3 ERA moduli projektovani su da ometaju tandem bojeve glave i povećaju otpornost vozila na ponovljene udare.

Srpski ERA sistemi, poput ERA M-19, ERA M-20, i Lazar 3 ERA modula, predstavljaju domaće rešenje za zaštitu oklopnih vozila, oslanjajući se na modularne reaktivne ploče sa TNT eksplozivom ili plastičnim ekvivalentima u slojevima. Proizvodi ih VTI u saradnji sa Jugoimport-SDPR, a primenjuju se na različitim verzijama tenkova i borbenih vozila pešadije, pružajući fleksibilnu zaštitu u skladu sa savremenim pretnjama.

Mane i prednosti ERA oklopa

Jedna od glavnih prednosti upotrebe reaktivnog oklopa je oštra suspenzija oklopne zaštite u odnosu na dodatnu masu. Što se tiče suvih cifara, ERA je mnogo puta efikasnija od konvencionalnog pasivnog oklopa u odnosu zaštita/masa, iako ga ne može u potpunosti zameniti.

Zahvaljujući kompletima ERA, kao što je Kontakt-1 u rusko-ukrajinskom ratu, stotine starih tenkova iz sovjetskog doba, pa čak i neka zapadna oklopna vozila, kao što je nemački Leopard 2A4, modernizovani su sa obe strane na terenu.

Međutim, eksplozivni reaktivni oklop ima niz ozbiljnih nedostataka. U poređenju sa pasivnom zaštitom, ERA je u suštini element za jednokratnu upotrebu, tako da će ponovljeni pogodak municije u prethodno pogođeno područje oklopa naići na oslabljen otpor i, verovatno, probiti oklop.

Takođe, značajan nedostatak ERA bila je fragmentarna ugradnja njenih elemenata na oklop, što je dovelo do pojave nezaštićenih područja između njih.

Poslednja, ali ne i najmanje važna, činjenica ostaje da je ERA, uprkos svim svojim karakteristikama, u suštini velika akumulacija eksploziva. Njegova detonacija može prouzrokovati više štete na borbenom vozilu i njegovoj opremi od neprijateljske municije. Primer, efekti na vozilima i opremi u blizini, ako je pešadija ili druga vozila postavljena u neposrednoj blizini tenka, eksplozija ERA modula može oštetiti ili uništiti te platforme. Posebno u slučaju bliskog okruženja, gde su vozila u koloni, može doći do lančane reakcije koja uključuje uništavanje opreme ili povrede ljudstva u vozilima koja su preblizu aktiviranom ERA sistemu.

Tehnički problemi i nesreće

Jedan od izazova u korišćenju ERA sistema je tehnička složenost. Postoje mogućnosti da dođe do nesreća ili neplaniranih aktivacija koje mogu dovesti do ozleda i smrtnih slučajeva među sopstvenom pešadijom. U borbenim uslovima, čak i greške u operativnoj primeni ili slučajna detekcija mogu izazvati neželjene posledice, uključujući povrede usled nesigurnosti u daljim dejstvima.

Sumirana tabela ERA rizika po pešadiju